Kovid-19 je doveo do značajnih ograničenja u Slovačkoj.  Ekonomski i društveni život su se značajno usporili, a neki sektori su skoro obustavljeni.

Međutim, u trećem kvartalu 2021. godine državni BDP približio visini koju je imao pre pandemije, krajem 2019. godine. Godišnji rast BDP-a uspeo je da prekorači 4% 2021. godine, i da se čak i dalje ubrzava sledeće godine, zahvaljujući novim ulaganjima iz fondova Evropske unije i snažnom rastu strane potražnje iz evrozone. 

Ovo je ostvareno u velikoj meri zahvaljujući letnjem oporavku u segmentima kao što su maloprodaja, restorani, smeštaj, kultura i sport. Ovo nije iznenađenje, kaže Aleksander Reš, izvršni direktor i predsednik upravnog odbora VUB banke:  „Čim je pandemija dovedena pod kontrolu, ljudi su počeli da troše i proizvode."

Slovačka je veliki izvoznik i u velikoj meri zavisi od industrije. U ovom trenutku  zemlja se suočava sa značajnim usporavanjem u lancu snabdevanja. „U Slovačkoj smo jako koncentrisani na automobilsku industriju", kaže Reš, " ali nam nedostaju automobilski čipovi te se proizvodnja značajno usporava jer jednostavno ne možemo da osiguramo neprestano snabdevanje. Uz dramatičan rast cena javljaju se i problemi sa energijom.

Međutim, tržište rada prevazilazi očekivanja. „Čak i pre krize smo pažljivo pratili stopu nezaposlenosti, plašeći se da ćemo videti nešto poput finansijske krize iz 2010. godine. Ali nismo," kaže Reš.

Najviše, kako kaže, zbog „blagovremene" intervencije Vlade. Rekao je da je Vlada tražila inspiraciju u Nemačkoj i koristila subvencije za podsticanje kompanija da ne otpuštaju zaposlene. „Nažalost", dodaje, „sada ima toliko otvorenih radnih mesta, da ćemo verovatno uskoro pretrpeti manjak veština."
VUB banka igra jasnu ulogu u slovačkom ekonomskom preobražaju, kaže Reš: „Aktivni smo na raznim različitim platformama, spajajući industriju i kreatore politika da diskutuju o tome šta je potrebno uraditi, uglavnom u obrazovnom sistemu, za pojednostavljenje javne administracije i digitalnu infrastrukturu."

Takođe, banka je razvila Indeks strateške kompetencije, koji pomaže da se Slovačka uporedi sa drugim državama da bi shvatila područja sa problemima. Reš kaže: „Jasno vidimo da BDP rast od 3 % do 5 %  neće biti održiv. A to je ono što želimo da sprečimo, tako da zajedno tražimo rešenja unutar ekosistema."
VUB banka je jedna od predvodnika na tržištu u svim relevantnim segmentima u Slovačkoj, kaže Reš. „Prepoznajemo da mnogi premci gledaju šta radimo i kako se krećemo. Tako da sve radimo sa pozicije predvodnika na tržištu."

Da bi se to zaustavilo, planovi banke su usredsređeni na optimizaciju prihoda od kapitala. „Znamo da je kvalitet naše imovine stabilan, a naša produktivnost najbolja u klasi," kaže Reš. „Pravo pitanje u smislu prihoda je kako da napravimo naš poslovni model održivim, naročito dok poslujemo u evrozoni. Moramo da radimo na našem prihodu iz poslovanja.

„Ako želimo da se oslobodimo zavisnosti od neto prihoda od kamata, koji je vođen nivoima kamatnih stopa u evrima, moramo značajno da radimo na našem poslovanju zasnovanom na naknadama i da ga napravimo jačom komponentom nego što je sada. 

VUB je ostvarila dobre prihode prinosa od naknada i odlične rezultate u prihodima od trgovanja. Istovremeno, zadržala je efikasan rad i napravila strukturne uštede u administrativnim troškovima, što je dovelo do toga da se odnos prihoda i troškova popravio za 67 baznih poena. Preobražaj u bankarskim naplatama je takođe imao uticaj na profitabilnost.

Važna tema za banku je digitalizacija. „Ovo nam pomaže da se standardizujemo i optimizujemo", kaže Reš. „Za sve aktivnosti niske dodatne vrednosti ili aktivnosti koje se ponavljaju, nema smisla koristiti mozak i potencijal, pa ćemo preći na robotizaciju.

VUB je jedna od najvažnijih sufinansijera izgradnje nekretnina. Cene nekretnina su vođene sporom realizacijom projekata, visokim cenama robe i naročito velikom potražnjom zbog jeftinih hipoteka. Debata o stanovima za iznajmljivanje vrti se oko toga koliko ih treba izgraditi i kako da se finansiraju na ekonomski održiv način.

U međuvremenu, tržište nastoji da uredi potražnju kroz mere nižeg snabdevanja i racionalizacije, istovremeno podstičući izgradnju modularnih, fleksibilnih zgrada na koje se primenjuju principi dugoročne održivosti. Na tržištu postoji dovoljna likvidnost i interesovanje za projekte nekretnina, što poslovne zgrade čini perspektivnim segmentom.

Pitanja životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja su takođe pri vrhu spiska. „Mi smo jedni od najglasnijih po ovom pitanju na našem tržištu", kaže Reš, „i mnogo se trudimo da unapredimo ovu temu.“
„Postoji mnogo stvari koje je potrebno uraditi da bi se ispunili klimatski ciljevi, a mi radimo sa raznim ministarstvima da bi se to desilo u našoj zemlji."

Razmatra se i finansijska inkluzija. „Postoji ogroman rizik od energetskog siromaštva," Reš kaže, „i ovde su nam potrebni razgovori sa ministrima, ali i sa regulatornim telima."