Nova godina
za nove
mogućnosti

Ada Mall
Priča o najsavremenijem šoping centru i zajedničkom partnerstvu GTC-a i
Banca Intesa

Spoj prostora s prirodom, mesto u kome se boravi ne samo zbog kupovine, gastronomije i zabave već i zbog upečatljivog doživljaja – Ada Mall u Beogradu, najsavremeniji je šoping centar u regionu. Blizina Ada Ciganlije, važne turističke atrakcije i najznačajnije rekreativne zone Beograda, doprinela je da Ada Mall bude najbolje pozicioniran u Srbiji.

Na projektu izgradnje šoping centra, Globe Trade Centre S.A. (GTC), jedna od vodećih kompanija za komercijalne nekretnine u ovom delu Evrope, pokazala je pravi primer kako i poslovne zgrade mogu da pronađu inspiraciju u prirodi. Oblik i dizajn zgrade inspirisani su Savskim jezerom i njegovim okruženjem, dok je za materijal izabrana kombinacija drvenih elemenata i stakla. Šoping centar se prostire na 35.000 kvadratnih metara korisnog prostora, poseduje tri podzemne parking-etaže, kao i 100 lokala u kojima su smešteni svetski brendovi roba široke potrošnje, ali i ugostiteljski objekti specifične ponude.

Prostor je obogaćen zelenim zidovima od bujnog, egzotičnog rastinja, terasama i vrtovima, što omogućava poseban ugođaj i najlepši pogled na prestonicu. I ova zgrada, kao i svaka zgrada kompanije GTC, jeste LEED sertifikovana, što je postalo simbol odgovorne gradnje.

Realizaciju još jedne veoma značajne strane investicije vredne preko 100 miliona evra podržala je Banca Intesa finansijskom snagom lidera bankarskog sektora Srbije. Izgradnja koja je počela u martu 2017. trajala je dve godine, a krajem maja 2019. Ada Mall je otvoren za posetioce.

„Banca Intesa kao jedna od najvećih banaka u Srbiji prisutna je duži period i dominantna je na tržištu, što njenim velikim korporativnim klijentima omogućava dodatni kvalitet usluge i fleksibilnost. U toku zajedničke saradnje s Bankom na projektu izgradnje Ada Mall-a, fleksibilnost i brza reakcija na sva naša pitanja, kao i rešavanje problema, za nas su se pokazali kao najveća korist. Zbog dosadašnjeg iskustva, s ponosom ćemo nastaviti da radimo s Banca Intesa i u narednom periodu“, prenosi GTC svoja pozitivna iskustva u saradnji s Banca Intesa.

Vodič za cirkularnu ekonomiju
Šta predstavlja, zašto je bitna, u kojim segmentima može da ima najveću primenu, kolike su uštede, ali i rast profita

  • Umesto na deponiji, upotrebljena tetrapak ambalaža vraća se kao sirovina u proizvodnju i od nje se prave vodootporne ploče, čija je velika primena u građevinskoj industriji. Stare istrošene gume preradom dobijaju novu upotrebnu vrednost kao podloge na dečjim i sportskim terenima ili u izradi obloga za izolaciju krovova. Iznošena odeća recikliranjem postaje novi tekstil za šivenje. Otpad kao sirovina – ovo su samo neki od velikog broja primera cirkularne ekonomije, koja polako menja postojeći linearni model proizvodnje i potrošnje u svetu, ali i u Srbiji.
  • U nastavku teksta objasnićemo šta je cirkularna ekonomija, koji je njen značaj, kao i kolike su koristi za kompanije i društvo.
  • Šta predstavlja cirkularna ekonomija?
  • - Pojam cirkularne ekonomije, kako ga objašnjavaju stručnjaci, označava ekonomiju koja menja način proizvodnje. Ona predstavlja model koji zaokružuje proces proizvodnje preko reciklaže do ponovne proizvodnje. Već iskorišćen proizvod, koji je otpad, pretvara se u nove proizvode.
  • Koja je osnovna razlika između linearne i cirkularne ekonomije?
  • - Dosadašnji model – linearna ekonomija predstavlja proces proizvedeno–iskorišćeno / potrošeno–bačeno. Sve što se proizvede na kraju svog veka završi na otpadu, odnosno kretanje materije i energije dešava se u jednom smeru. Jačanjem svesti o zaštiti životne okoline, ali i o ograničenim resursima, razvija se novi koncept koji zastupa kružno kretanje energije i materije i njihovu ponovnu upotrebu – cirkularna ekonomija. Ona omogućava promenu i novi, održiviji ekonomski pristup: proizvedi–upotrebi / potroši – recikliraj – ponovo upotrebi. Cirkularna ekonomija stvara uslove da se postojeći resursi zadrže u ponovnom ciklusu proizvodnje, ali i potrošnje što je duže moguće. Na taj način se štede novac, resursi i radna snaga.
  • Ispunjavamo li uslove za njenu primenu?
  • - U Srbiji prvi koraci cirkularne ekonomije napravljeni su obezbeđivanjem projektno-tehničke dokumentacije i planova, koji su preduslov realizacije konkretnih projekata za unapređenje stanja životne sredine. Tokom 2018. godine, UNDP je započeo projekat „Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj Srbije“, u saradnji s Vladom Srbije. Akcenat promene linearnog pristupa proizvodnje i potrošnje u pravcu cirkularne ekonomije stavlja se kod jednokratne plastike, tekstila, nameštaja, kao i viškova hrane. Pojedine analize, međutim, ukazuju da postoje prepreke kako bi ona imala punu primenu u Srbiji – i dalje se loše upravlja otpadom, postoje divlje deponije, nedostaje infrastruktura, a procedure su spore.
  • Kakva je situacija u Evropskoj uniji?
  • - Evropska unija će do marta 2020. godine usvojiti evropski klimatski zakon, kojim će potvrditi nepovratan put ka ugljeničnoj neutralnosti. Ovaj zakon će, između ostalog, imati za cilj i podsticanje cirkularne ekonomije uz očuvanje biodiverziteta. Kako bi niskougljenična tranzicija bila moguća za sve, EU će uspostaviti Fond za pravičnu tranziciju od jednog triliona evra koji će uključiti javna i privatna sredstva, dok će Evropska investiciona banka postati nova evropska „klimatska“ banka.
  • I ono što je najvažnije…
  • - Zahvaljujući cirkularnoj ekonomiji okruženje je čistije, bez otpada, s obzirom na to da je otpad, odnosno iskorišćen proizvod zapravo nova sirovina. Ona vodi ka obnovi eko-sistema, uz veliki broj inovacija, i utiče na promenu svesti, ali i navika. Obezbeđuje i otvaranje novih radnih mesta, ne samo u sektoru reciklaže već i novih poslova ponovne upotrebe i proizvodnje već iskorišćenih proizvoda.

CFO
Kad je pravo vreme da kompanije
angažuju CFO?

Finansije vam nisu problem, zato i ne čekajte da zakasnite s plaćanjem poreza ili obaveza dobavljačima ili ne dozvolite da vam se desi da prvi put zaposleni na vreme ne dobiju platu…

Finansijski direktor ili CFO jeste, sportskim žargonom rečeno, plejmejker jedne kompanije. To je neko ko prati prihode i rashode, odnosno prilive i odlive gotovine kroz tokove novca, ali i daje veoma bitne smernice u kom pravcu bi trebalo da posluje privredno društvo i na koji način bi trebalo da se ponaša u tržišnoj ekonomiji.

Ne postoji striktno definisan momenat kada bi kompanija u svom razvoju trebalo da angažuje CFO. Međutim, ni u kom slučaju ne bi trebalo čekati da se upali crvena lampica, koja ukazuje da nešto nije u redu. To, na primer, može biti trenutak kad se prvi put zakasni sa isplatom zarade zaposlenima ili kada se od poslovnog partnera dobije opomena da nisu izmirene sve obaveze. Tada je poslednji momenat da se angažuje CFO. Zato je velika odgovornost na rukovodstvu, koje mora da prati sve poslovne procese i organski razvoj društva, kao i da prepozna momenat kada kontrola finansijskih tokova prevazilazi njihove trenutne kapacitete.

Dugo je vladalo mišljenje da bi vlasnik firme trebalo da se pita za sve, bez obzira na to da li je upućen u određenu vrstu poslovanja. S profesionalizacijom funkcija u organizacionoj strukturi, dolazi do odvajanja vlasništva od menadžmenta i jednu od ključnih uloga preuzima finansijski direktor. Uostalom, glavni cilj svake firme, bez obzira na to koliko je velika, jeste da ostvari profit i svoje strateške ciljeve. Finansijski direktor (CFO) jeste čuvar reputacije firme, on vodi računa da li su prema svim poslovnim partnerima i zaposlenima ispunjeni ugovorni uslovi, odnosno da li su naplaćena potraživanja ili izmirene obaveze prema njima, ali i državi. Njegova uloga je velika i iz dana u dan se menja, naročito u procesu digitalne transformacije, kako bi mogao da odgovori na aktuelne i nove pravce razvoja u poslovnom svetu.

Zato, čim imate trend rasta, razvijate se, ne čekajte, jer su finansijske obaveze, bilo prema kupcima ili dobavljačima, ali i poreske, sve veće. Sa CFO smanjujete rizike u finansijskom poslovanju i uopšte poslovanju, jer njegova uloga strateškog planera pruža dodatnu vrednost u svakoj aktivnosti kompanije.

Dinarizacija

Makroekonomski pogled, trend za narednu godinu Dinar sve traženiji – Povoljniji uslovi kreditiranja u domaćoj valuti za poljoprivrednike, preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća

Domaća valuta je duži period stabilna, a trend dinarizacije je u porastu, na šta ukazuju aktuelni podaci o štednji, ali i plasmanima. Najnoviji potez Narodne banke Srbije potvrđuje opredeljenost centralne banke da i dalje istrajava na ispunjenju strateškog cilja – veća upotreba dinara. Polovinom decembra 2019, centralna banka usvojila je propise kojima se uspostavljaju nova pravila za banke, što će za direktnu posledicu imati veću ponudu dinarskih kredita po još povoljnijim uslovima. Cilj je promena valutne strukture kreditiranja u pravcu što većeg učešća kredita u domaćoj valuti.

Efekti ovih mera očekuju se od 1. januara 2020, a najviše će se odnositi na čisto dinarsko kreditiranje mikropreduzeća, malih i srednjih kompanija, preduzetnika i poljoprivrednika.

Prema poslednjim podacima koji se odnose na treći kvartal 2019. godine, stepen dinarizacije depozita privrede i stanovništva je povećan, a za to je zaslužan, u najvećoj meri, rast dinarskih depozita privrede usled ubrzanja privrednog rasta. Takođe, tome doprinosi i dinamičan rast dinarske štednje.

Kada je reč o dinarizaciji plasmana, krajem trećeg kvartala 2019. godine, pokazatelj dinarizacije kredita stanovništvu iznosio je 55,4 odsto, a kredita privredi 14,1 odsto.

I država se sve više okreće svojoj valuti. Nastavlja da se finansira na domaćem tržištu kapitala, te je i tu stepen dinarizacije javnog duga nastavio da se povećava. Prvi memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije potpisan je aprila 2012, kada su definisani ciljevi, mere i aktivnosti radi jačanja poverenja u nacionalnu valutu i njenu upotrebu. Šest godina kasnije, decembra 2018, Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije potpisale su novi memorandum o strategiji dinarizacije, uz osvrt na ono što je do tada bilo i s predlozima da se obezbede dalji rast stepena dinarizacije i smanjenje deviznog rizika u sistemu.

Ima li razloga za optimizam? Sudeći po rezultatima oktobarske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka, ublažavaju se kreditni standardi po kojima su odobravani krediti privredi. Konkurencija u bankarskom sektoru i niži troškovi dinarskih izvora finansiranja usled ublažavanja monetarne politike NBS, prepoznati su kao ključni faktori koji su tome doprineli. Očekuje se i dalje ublažavanje standarda i u 2020, a tome će doprineti konkurencija, kao i veće preuzimanje rizika.

Premium
klub klijenata

Promont

Milinko Cicmil

  • 1. Kako ocenjujete godinu iza vas?
  • Prethodna godina je bila vrlo značajna za našu kompaniju i vrlo dinamična. Pored redovnog poslovanja i ostvarivanja zacrtanih ciljeva, 2019. godine imali smo i dva projekta, tj. prioriteta. Prvi je učešće u projektu gasifikacije – Turski tok – što je prioritetni projekat za državu. Ovo je predstavljalo veliki izazov kako sa stanovišta rokova, tako i poslova koji su povereni PROMONT-u. Realizacija katodne zaštite celog toka gasifikacije uspešno je završena i donela nam je značajnu referencu za dalje poslove, i to ne samo u domenu gasifikacije. Drugi projekat je investicija Fruške terme u Vrdniku. Plan je bio da se 2019. godine završi i integriše u ukupni ugostiteljski biznis kompanije. Investicija je stavljena u funkciju u septembru, kada su korisnici bili pravna lica i kada su organizovani veći poslovni skupovi, a zvanično je otvorena i za fizička lica u decembru.
Banja Komerc – Bekament

Dejan Čolović

  • 1. Kako ocenjujete godinu iza vas?
  • Godina iza nas podrazumeva realizaciju različitih projekata od strateškog značaja za kompaniju Bekament i industriju u kojoj delujemo, a koji se odnose na ulaganja u digitalizaciju, tehnološka unapređenja i podizanje reputacije brenda. Neophodnost digitalizacije prepoznali smo još 2014, kada smo uspešno implementirali Microsoft AX. U prethodnoj godini smo otišli i korak dalje, što je podrazumevalo implementaciju svih ključnih modula SAP ERP poslovnog sistema koji su standardizovali procese i dodatno podigli nivo efikasnosti i produktivnosti. Otvaranje novih fabričkih pogona za proizvodnju stiropora, praškastih materijala i tečnog programa, najsavremenijih u ovom delu Evrope, realizovano je u 2018. godini. Višestruko uvećani proizvodni kapaciteti obezbedili su fleksibilnost reagovanja na tržišne trendove i potrebe kupaca i krajnjih korisnika u 2019. godini. Tako će biti i ubuduće. Prošla godina je bila u znaku repozicioniranja brenda Bekament. Jasnom strategijom, koja je deo svih elemenata marketing miksa, postigli smo diferencijaciju na tržištu i podigli svest o snazi kompanije.

Takođe, u protekloj godini u fokusu je bio aspekt unapređenja kvaliteta postojećih i plasiranja novih proizvoda. Jasno utemeljena dugoročna strategija uslovila je rast prihoda u prošloj godini.

Shipyard

Milenko Lepović

  • 1. Kako ocenjujete godinu iza vas?
  • Prethodna godina je za nas bila godina prepuna izazova. Uprkos brojnim problemima u dopremanju robe, nedostatku kadrova usled velikog odliva stručne radne snage za inostranstvo, rastu cena sirovine, promenljivoj prohodnosti plovnih puteva... uspeli smo u većini svojih planova, mada ne u svim. Svetle tačke u prošloj godini bile su stabilna tražnja za našim proizvodima na svetskom tržištu i, naravno, odlična saradnja s Bankom, koja je pratila svaki naš poslovni korak.
  • 2. Koji su vam planovi, a koji izazovi u 2020. godini?
  • Planiramo da u 2020. godini nastavimo s trendom zanavljanja i modernizacije opreme i tehnologije. Očekuju nas i značajna ulaganja i osvajanja novih niša na tržištu, a nadamo se i pozitivnim rezultatima višegodišnjih napora na istraživanju i razvoju novih proizvoda. Ako ispunimo ono što je zacrtano, svakako će to biti na zadovoljstvo svih koji su uključeni u ove procese.
Novosadska Toplana

Dobrosav Arsović

  • 1. Kako ocenjujete godinu iza vas?
  • Godina iza nas donela nam je mnogo izazova, velikih projekata i dobrih rezultata. U 2019. su na snagu stupile nove i, još jednom, niže cene usluga Toplane, čak četvrti put od kada sam na čelu preduzeća. Кontinuirano sniženje cena usluga koje sprovodimo jedan je od najboljih pokazatelja da sam, zajedno sa svojim timom, na dobroj trasi poslovanja i upravljanja resursima, pogotovo kada u obzir uzmemo i činjenicu da Toplana godinama unazad nije korisnik ni tekućih, ni kapitalnih subvencija Grada. Naime, prekinuta je dugogodišnja tradicija gubitaškog poslovanja i stalnih poskupljenja usluga kao jedinog vida izlaza iz nagomilanih dugova i loše finansijske situacije. Biću neskroman i zaključiću da smo pokazali kako treba da se radi i, što je još važnije, da je realno i izvodljivo realizovati velike projekte uz kontinuirano sniženje cena usluga. Radili smo ono što najbolje umemo – širili mrežu i obezbedili kvalitetnu i kontinuiranu isporuku toplotne energije za grejanje za sve veći broj objekata u Novom Sadu.

Uspešno održavamo odličnu poziciju na rang-listi najuspešnijih preduzeća Agencije za privredne registre i u 2019. godini i Toplana je zauzela zavidno 6. mesto među javnim preduzećima, s ubedljivo najmanjim brojem zaposlenih. Na prošlogodišnjem Međunarodnom sajmu energetike i investicija, koji se održava u Novom Sadu, Novosadska toplana dobila je i Nagradu za najbolju kompaniju iz oblasti energetike, a meni je pripala Nagrada za najuspešnijeg menadžera u energetici. U okviru XIII Foruma ENERGETSКA DIGITALNA PERSPEКTIVA SRBIJE, u oktobru smo dobili i prestižno priznanje „TOP ENERGY 2019“ za projekat izgradnje postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na Toplani „Zapad“.

Neimar V

dr. Vladimir Ilić

  • 1. Kako ocenjujete godinu iza vas?
  • Uprkos mnogim izazovima, imali smo uspešnu 2019. godinu. Uspeli smo da otpočnemo dva značajna projekta u oblasti stanogradnje, kao i da očuvamo sve ključne resurse firme, posebno zaposlene, zahvaljujući kojima je Neimar V graditelj sa sjajnom reputacijom. U eri masovnog odlaska građevinaca u Evropu, gotovo svi zaposleni i dalje lojalno stoje iza uspeha naše kompanije.
  • 2. Koji su vam planovi, a koji izazovi u 2020. godini?
  • Prioritetni plan je da okončamo uspešno započete projekte na Tošinom bunaru i u Gramšijevoj ulici i da, paralelno, uspemo da pokrenemo makar jedan od buduća dva projekta, koji su u pripremi. Želimo da otpočnemo gradnju u Zemunu i na Senjaku. Najveći izazov biće očuvanje kontinuiteta u gradnji, koji će, u budućnosti, garantovati stabilnost, poverenje naših kupaca i sačuvati sve zaposlene u Neimaru V.
NAZAD NA VRH STRANICE