ZA IDEJU
ISPRED DRUGIH

10 najuspešnijih startap preduzeća na svetu

Poslovna zajednica nezamisliva je bez startapa. Oni su neminovnost, ideja pretvorena u inovativni tehnološki biznis, koji imaju brzi rast i velike domete za razvoj, ali i zaradu. Tržište im je globalno. Predstavljamo vam deset najuspešnijih startapa u svetu. Različiti su kriterijumi kako su se ovde našli. Neki od njih su prikupili najviše investicija ulagača koji veruju u njihov uspeh, pojedini su već na berzi i raste im cena, a neki to tek najavljuju. Jedno je sigurno, u svetu postoji još onih koji nisu na ovoj listi, a zaslužuju da budu.

  • 1. Uber – Tehnološka platforma pomoću koje jednim klikom na mobilnom telefonu možete naručiti vozilo s vozačem i za nekoliko minuta biti na putu do odabranog odredišta. Osnovan je 2009. godine u San Francisku, a 2012. postaje internacionalni. Danas je Uber dostupan u skoro 400 gradova u 66 država. Uber je ove godine izašao na berzu i uprkos gubitku koji je ove godine ostvario, tržišna vrednost mu je 56,4 milijardi dolara. Ako se pitate kako je moguće da kompanija gubitaš toliko vredi, odgovor je – budućnost privatnog prevoza. Uber je navikao milijarde ljudi da naručuju prevoz preko njega, a to može biti vrlo važna „valuta“ za desetak godina, kada samovozeći automobili postanu realnost i kada svi budemo naručivali automobil samo jednim klikom. Tada će biti jako važno preko koje ćemo aplikacije to uraditi.
  • 2. Airbnb – Veoma popularna onlajn platforma koja funkcioniše još od 2008. godine. Sve je počelo tako kada su dvojica dizajnera u svom domu ugostila tri putnika i tako se rodila ideja o startapu koji je pružio alternativni smeštaj širom sveta. Airbnb zapravo predstavlja tržište za povezivanje putnika/turista s domaćinima-vlasnicima soba, apartmana, stanova, kuća; zapravo, u ponudi je sve ono što predstavlja životni prostor. Suština je da Airbnb omogućava drugačiji turistički doživljaj, a na jednostavan način obavljaju se rezervacija smeštaja i plaćanje. Ponuda uključuje više od 85.000 mesta u 191 državi sveta, a procene Forbsa za prošlu godinu bile su da vredi 38 milijardi dolara. Za 2020. godinu najavljuju da će se njihove akcije pojaviti na berzi.
  • 3. SpaceX – Startap koji je osnovao Elon Musk, suosnivač „Tesle“. Sa sedištem u kalifornijskom gradu Hotornu, SpaceX je ranije objavio planove za putovanje na Mars 2022. godine, nakon čega bi do 2024. usledila misija s posadom. Posle Ubera i Airbnb, SpaceX je treći startap koji finansiraju privatni investitori u Americi. Vrednost kompanije početkom ove godine procenjena je na 30,5 milijardi dolara.
  • 4. UiPath – Tehnološki startap koji su osnovala dva rumunska preduzetnika u Bukureštu, postao je vodeća svetska softverska kompanija u oblasti RPA (robotic process automation). Vizija kompanije je da robot pomogne svakom čoveku. Sedište kompanije je u Njujorku, ali je veliki deo razvojnog tima u Bukureštu. Firma trenutno vredi sedam milijardi dolara.
  • 5. Zoom – Standard kada su u pitanju konferencijski pozivi preko interneta. Korisnici imaju mogućnost besplatne verzije, a konferencije mogu da traju 45 minuta. Na berzi je ovaj brzorastući američki startap imao rast od 120%, a trenutna tržišna vrednost iznosi 21,5 milijardi evra. Pripada grupi takozvanih jednoroga tehnoloških kompanija, koje su krenule kao startapi, a brzo su premašile tržišnu vrednost od milijardu dolara.
Deset najuspešnijih startapa u svetu
  • 6. Pinterest – Osnivač društvene mreže Pinterest, Ben Silberman poručio je kako svoju platformu želi da pretvori u antidruštvenu mrežu i da je njihov krajnji cilj da ljude odvikne od konstantnog boravka na internetu i društvenim mrežama. Od 2010, ova društvena mreža privukla je 250 miliona korisnika. Njena trenutna tržišna vrednost iznosi 15,8 milijardi dolara.
  • 7. KnovBe4 – Delatnost kompanije je obuka iz sajber bezbednosti. Osnovana je 2010. sa sedištem u Floridi. Kompanija simulira phishing napade na korporativne imejl adrese i obučava zaposlene kako da ih prepoznaju i reaguju na ove pojave. U junu je objavljeno da je kompanija prikupila još 300 miliona dolara od zainteresovanih ulagača.
  • 8. Gimpass – Kompanija je osnovana 2012. sa sedištem u Brazilu, a sarađuje s poslodavcima koji žele da svojim zaposlenima obezbede popust za teretane. U junu su investitori uložili 300 miliona dolara, a procenjeno je da Gimpass vredi milijardu dolara.
  • 9. Megvil – Ovaj startap osnovan je 2011. sa sedištem u Pekingu. Član je rastućeg kineskog modela – procvata startap firmi koje se bave razvojem veštačke inteligencije za prepoznavanje lica. Na talasu tog trenda, Megvil je prikupio značajna sredstva od ulagača, poslednji put 750 miliona dolara.
  • 10. Zilingo – Singapurska modna platforma koja okuplja više od 1.000 trgovaca odećom iz jugoistočne Azije. Njena tržišna vrednost iznosila je blizu milijardu dolara početkom ove godine. Na čelu rastućeg azijskog onlajn trgovca nalazi se dvadesetsedmogodišnja Ankiti Bose, koja je pet godina pre toga radila kao analitičar u investicionoj kompaniji. Za pokretanje modnog startapa uložila je ušteđevinu od 30.000 dolara, a u posao je krenula s komšijom softverskim inženjerom. U početku su malim trgovcima odećom pružali onlajn platformu preko koje bi lakše dolazili do kupaca, a razvijanjem softvera uspeli su direktno da povezuju dobavljače i tekstilne pogone od Bangladeša do Vijetnama. Objava proizvoda na stranici je besplatna, a Zilingo svoje prihode ostvaruje naplaćujući proviziju za svaku porudžbinu. Inače, žene vlasnici startapa su retkost, pa je to jedan od razloga zašto se i Zilingo našao na ovoj listi. Ako se posmatra 239 startapa širom sveta, žene se nalaze na čelu tek 23 startapa.

Kredit uz povraćaj novca – da,
moguće je!

  • Poboljšajte konkurentnost uz pomoć kredita i još dobijte povraćaj novca. Kreditna linija EBRD za konkurentnost malih i srednjih preduzeća – krediti uz bespovratna sredstva po završetku investicija
  • Krediti u maksimalnom iznosu do milion evra i s najdužim rokom otplate do pet godina uz grejs-period do dve godine, Banka Intesa a. d. Beograd odobrava malim i srednjim preduzećima koji bi da investiraju u industrijske objekte i opremu. Za ovu kreditnu liniju koju je Banka, u junu ove godine, potpisala s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), karakteristično je da nakon uspešne realizacije investicionog projekta, firme imaju pravo na bespovratna sredstva u visini do 15% od kredita. Upravo su zbog toga ovi krediti izuzetno atraktivni.
  • Ko može da konkuriše za ovaj kredit?
  • Korisnici mogu da budu mala i srednja preduzeća po kriterijumima EU, tačnije kompanije koje imaju manje od 250 zaposlenih i prihode manje od 50 miliona evra ili ukupnu aktivu manju od 43 miliona evra, uz uslov da su većinski u privatnom vlasništvu.
  • Koji projekti mogu da se finansiraju?
  • Osnovni uslov je da je reč o novim projektima, dok oni čija je realizacija započeta nisu prihvatljivi. Kredit se može upotrebiti za investicije u industrijske objekte i opremu, pod uslovom i u cilju povećanja usklađenosti s jednom ili više direktiva Evropske unije na polju zaštite životne okoline, bezbednosti radnika i bezbednosti i kvaliteta proizvoda.
  • Ko obavlja ocenu prihvatljivosti projekta?
  • EBRD određuje projektnog konsultanta odnosno tehničku pomoć, koja se ogleda u izradi kraćih investicionih planova i proceni prihvatljivosti projekata bez troškova za klijenta.
  • Kada se može računati na bespovratna sredstva i do 15% od visine kredita?
  • Nakon uspešne realizacije investicionog projekta, krajnji korisnici imaju pravo na bespovratna sredstva. Za vas je to naročito značajno jer ćete novac dobiti pre isteka roka kredita.
  • Koliko će ukupno novca biti na raspolaganju klijentima Banke za kreditiranje?
  • Ukupan iznos nove kreditne linije sa EBRD iznosi 15 miliona evra.

Menjajte se ili će vas menjati – promene su neminovnost

  • Promene su sastavni deo života i tako bi ih trebalo shvatiti. One su neizbežne, pojedine su prirodne, a većina – u koje spadaju inovacije i tehnološki razvoj – jesu nametnute. One su potreba, bez njih ne bi bilo ni napretka. Kad je već tako, zašto ih većina ne prihvata blagonaklono? Odgovor je jednostavan: sve one, bez obzira na to u kom su segmentu života ili posla, zahtevaju menjanje rutine, tj. ono što je uhodano i sigurno, a ljudi se boje rizika. Da biste ih što jednostavnije prihvatili, savet je da im se što pre prilagodite, jer ćete tako bolje funkcionisati.
  • S promenama se susrećemo tokom celog života. Neke su prirodne, prisutne u životu svakog čoveka, ne mogu se izbeći i s njima se svako od nas nosi na svoj način.
  • Izazove predstavljaju nametnute promene – razvoj tehnike i brz napredak u tehnološkim procesima. Inovacije su, takođe, prisutne u svim sferama i one doprinose unapređuju poslovanja, ali i rastu produktivnosti. Svesni ste svih ovih procesa, ali niko ne može da pretpostavi gde i u kom pravcu idu i, konačno, šta će oni za vas da predstavljaju.
  • Svet se ubrzava. Nekada su promene trajale decenijama, sada se cele industrije transformišu u periodu od nekoliko godina. Danas je najaktuelniji proces digitalizacije, uticaj IT-a, tu su i veštačka inteligencija i robotika. Teško je sagledati šta će sve morati s njima da se menja. Izvesno je da način na koji se većina poslova obavlja neće biti isti. Neki poslovi će nestati, brojni modifikovati, a pojedini i nastati. Svako vreme imalo je svoju „digitalizaciju“. Osvrnite se samo u prošlost: pojave prve lokomotive, automobila, televizora, prvih računara, interneta predstavljaju pravu revoluciju. Sve to donelo je boljitak, uprkos prvobitnom velikom strahu i otporu.
Tehnoloske promene
  • Zašto onda postoji otpor prema promenama?
  • Odgovor je jednostavan: svi mi volimo ono što nam je već poznato, jer znamo šta možemo od toga da očekujemo, nema neizvesnosti. Sve što se odvija po određenom obrascu, pruža osećaj sigurnosti. Logično, niko ne želi to da menja.
  • Sam nagoveštaj promene unosi nesigurnost i strah od nepoznatog. Međutim, promena ne znači da odustajete od vaših zacrtanih ciljeva, već prihvatanjem novina postajete deo budućnosti. Kad je već tako, onda u prilagođavanju budite brzi i efikasni. Uostalom, tehnološki napredak je nezaustavljiv, kao i lični.

Kako je Dvorana Doma sindikata unapredila svoje poslovanje

Zahvaljujući InnovFin dugoročnom kreditu bez čvrstih sredstava obezbeđenja Dvorana Doma sindikata Beograd, unapredila poslovanje i povećala prihode.

  • Ako želite da unapredite proces rada a obezbeđenje hipoteke ili zaloge vam predstavlja problem, uz naš InnovFin dugoročni kredit bez čvrstih sredstava obezbeđenja ili uz znatno smanjene zahteve za istima i jednostavnu proceduru možete da planirate investiciona ulaganja ili nabavku trajnih obrtnih sredstava. Uslov je da time donosite nešto inovativno u svoje poslovanje.
  • Krediti se odobravaju na rok od 12 do 120 meseci, uz grejs-period do 24 meseca. Iznos pojedinačnog kredita od 50.000 evra do 7.500.000 evra, a zahtev mogu podneti postojeći i novi klijenti Banke, preduzetnici i mala i srednja preduzeća. Potrebno je da poslujete minimum 15 meseci.
  • Pročitajte kakvo je iskustvo kompanije Dvorana Doma sindikata Beograd u korišćenju ovakve vrste finansijske podrške.
  • „Zahvaljujući InnovFin programu značajno smo unapredili naše poslovanje. Dvorana Doma sindikata dobila je nov izgled i poboljšanu funkcionalnost. Novac od InnovFin dugoročnog kredita uložili smo u renoviranje i adaptaciju, tako da je potpuno rekonstruisano 6.500 kvadrata prostora. Osim toga, uložili smo novac i u unapređenje opreme. Dvorana danas ima najsavremenije projektore, moderna i udobna bioskopska sedišta, kao i audio-opremu. Ceo prostor Dvorane, u kome je smešten i poslovni prostor, dobio je lepši i funkcionalniji izgled. Da je odluka bila ispravna kada smo se odlučili da Banca Intesa podnesemo zahtev za kreditiranje, potvrdu dobijamo svakodnevno – broj posetilaca je u porastu, a ponuda novih sadržaja je sve raznovrsnija, što daje veće prihode kompaniji.“
Innovfin krediti

Koliko se lako Vi prilagođavate promenama u okruženju? Otkrijte ovde.

Priroda je takva da se stalno krećemo, čak i kada mi mirujemo. Kreće se naša planeta, a kada bi stala, ko zna šta bi se dogodilo! Kažu da je jedina konstanta na svetu – promena. Popunite našu anketu u nastavku i saznajte koliko lako se prilagođavate ili opirete promenama i kakvu ulogu u vašem životu ima kreativnost.

Anketa
1. Morate da preselite firmu na drugu adresu, iako vam trenutna veoma odgovara. Kako se osećate?
2. Kada smo bili mali, bake ili tetke bi nam često na naš dečji svet mašte poručile da ne fantaziramo. Koliko ste vi bili u svetu mašte kada ste bili dete?
3. Pokvarila vam se jedna od važnih funkcija na vašem elektronskom uređaju. Šta radite?
4. Šta je za vas kreativnost?
Ilustracija
Niste odgovorili na sva pitanja
Pogledajte koji ste tip osobe