PODCAST: Projektovanje pametnih gradova

Svetski gradovi troše više od 75% naših prirodnih resursa i emituju više od 2/3 gasova staklene bašte. Stoga je podsticanje gradova da efikasnije koriste resurse i upravljaju otpadom ključni korak u prelasku na cirkularnu ekonomiju.

Gradovi su dostigli zapanjujući nivo složenosti zbog čega se čini da je nemoguće promeniti svoje navike. „Važno je početi sa nečim i preduzeti male korake“, kaže Sarah O'Carroll, šef vladine i gradske mreže Fondacije Ellen MacArthur, organizacije posvećene ubrzavanju tranzicije na cirkularnu ekonomiju. „Grad Toronto je osmislio plan za sprovođenje kružnih javnih nabavki. Grad Amsterdam je razvio akcioni plan za uvođenje ekonomije deljenja.

Neki gradovi razmišljaju oportunistički. Na primer, San Francisko se pobrinuo da koristi reciklirane materijale prilikom menjanja tepiha u svim opštinskim zgradama. „Moramo da razmišljamo o gradu na holistički način i da ga posmatramo kao sistem“, primetila je O'Carroll. „Gradovi ne funkcionišu odvojeno jer su deo velikih složenih sistema.

Celokupno delovanje Fondacija Ellen MacArthur zasniva se na tri principa: isključivanje otpada i zagađenja, korišćenje proizvoda i materijala što je duže moguće i obnavljanje prirodnih sistema. „Svi ovi pristupi moraju biti primenjeni prilikom projektovanja gradova za budućnost“, kaže O'Carroll.

Fondacija takođe stoji iza Circular Economy 100, mreže organizacija koje razmenjuju ideje o izgradnji novog sistema. Grupa uključuje kompanije kao što su Google i Ikea, kao i gradove kao što su Toronto i London. Milan je poslednji grad koji se pridružio grupi.

Ranije je Milan već primenio prakse cirkularne ekonomije kako bi sprečio rasipanje hrane i podigao svest o održivom razvoju u modnoj industriji kroz Green Carpet Awards.

Grad je već postavio određene prioritetne ciljeve, kao što je sadnja tri miliona stabala do 2030. i sprovođenje pilot programa na tržištu koje pokriva Milano kako bi ceo lanac i sistemi snabdevanja bili kružni.

„Naravno, pred nama je još mnogo posla, ali smo uvereni da ćemo radom sa gradskim organizacijama omogućiti stvarne promene“, rekla je Lucia Scopelliti, šefica jedinice za ekonomsko planiranje grada Milana.

Intesa Sanpaolo je izdvojila maksimalno 5 milijardi evra za cirkularnu ekonomiju i, zajedno sa laboratorijom za cirkularnu ekonomiju, koja se takođe nalazi u Milanu, podstiče gradove i kompanije da usvoje i primenjuju prakse cirkularne ekonomije.

„U našoj Laboratoriji za cirkularnu ekonomiju možemo da upoznamo preduzetnike, razvijemo nova rešenja i sistematski pristupimo tranziciji“, rekao je Carlo Cavedon iz Kancelarije za kružnu ekonomiju Intesa Sanpaolo Bank Inovation Center. „Pošto smo banka fokusirana na realnu ekonomiju koja sarađuje sa malim i srednjim preduzećima i velikim korporacijama i institucijama, to nam omogućava da zajedno krenemo na čudesno putovanje. Svako treba da nam se pridruži slobodno.”

Kako bi izgledao kružni grad? „Kružni grad bi se napajao obnovljivom energijom i imao bi modularne zgrade koje bi vremenom mogle da menjaju svoju funkciju i način rada“, kaže Sarah O’Carroll. „Ponudili bismo uslugu deljenja transporta kako bismo smanjili broj vozila sa jednom osobom i imali bismo dosta zelenih površina i urbane poljoprivrede.“

Lucia Scopelliti, šefica odeljenja za ekonomsko planiranje grada Milana, uverena je da će se grad u narednih deset godina u velikoj meri promeniti, najviše zbog prakse cirkularne ekonomije koja se danas primenjuje. „Grad se već značajno promenio u poslednjih deset godina. Bilo je promena koje su tada bile revolucionarne, a sada se smatraju uobičajenim.”