• Nema predloga

Pametniji i zeleniji transport

UNAPREĐENJE POSLOVANJA

Opširno: Proizvođači automobila se okreću zelenijoj i pametnijoj budućnosti

Novi izveštaj Centra za inovacije Intesa Sanpaolo ispituje industrijske trendove u automobilskoj industriji, transportu i logistici, sa fokusom na načine na koje lični i komercijalni transport postaje zeleniji i pametniji. U širem smislu, pruža vodič o tome kako inovacije u vozilima utiču na automobilsko tržište.

21/04/2022

Centar za inovacije Intesa Sanpaolo, kao kompanija Intesa Sanpaolo grupe, istražuje svet najsavremenijih inovacija, ulaže u primenjene istraživačke projekte i početničke kompanije sa visokim potencijalom i radi na ubrzanom usvajanju cirkularne ekonomije.


Evropska unija (EU) postavila je ambiciozan cilj da do 2030. godine smanji emisije za najmanje 40%.
Kao rezultat toga, transport postaje zeleniji i pametniji. Evropa je zabeležila dva najbolja meseca prodaje električnih vozila (EV) u januaru i februaru 2020. godine – pre nego što je kovid-19 zaustavio automobilsku industriju.


Ali stvari se razvijaju. Frost & Sullivan je i dalje optimističan u pogledu kratkoročnog do srednjoročnog oporavka globalne prodaje i procenjuje da će do 2025. godine otprilike jednu trećinu ukupnog tržišta putničkih automobila činiti EV.
Intesa Sanpaolo podržava preobražaj automobilskog sektora jer obuhvata tehnologiju koja je električna, povezana i autonomna.


Električna vozila


Kako se zahtevi potrošača pomeraju ka zelenijim rešenjima, prodaja električnih vozila je u porastu, dok je dizel u padu. U trećem kvartalu 2021. godine, registracije hibridnih EV-a pretekle su dizel, čineći 20,7% tržišta i po prvi put ga činile drugom najpopularnijom opcijom pogonskog sklopa u EU.
Podaci iz Evropskog udruženja proizvođača automobila otkrivaju da je potražnja za električnim vozilima na baterije (BEV) porasla za 56,7%, dok je broj registracija za priključnih hibrida električnih vozila povećana za 42,6%.


Frost & Sullivan procenjuje da u Evropi postoji 225.000 punjača naizmenične i jednosmerne struje i da broj godišnje raste za 26,3% u proseku. Iz perspektive snage, predviđa se da će do 2027. godine, 94,7% ugrađenih punjača (OBC) imati snagu od 6,6 kV i više, sa standardom od 11 kV, što će omogućiti brže punjenje.


Litijum jonska baterija je sinonim za EV. Međutim, rastuća potražnja za vozilima većeg dometa i bržeg punjenja podstakla je istraživanje alternativnih rešenja. Baterije čvrstog stanja mogle bi da promene situaciju za EV jer nude duži vek trajanja, poboljšanu termičku stabilnost i napajanje većeg napona.
Takođe postoji zabrinutost oko održivosti konvencionalnih baterija. Politika proširene odgovornosti proizvođača ima za cilj da osigura da se proizvođači okrive za uticaj na životnu sredinu čitavog procesa, od dizajna do odlaganja u otpad.


Sa ovim obnovljenim fokusom, predviđa se da će 2025. godine recikliranje EV baterija vredeti 6,5 milijardi dolara, što je porast u odnosu na 10,3 miliona dolara u 2018. godini.


Međutim, postoje izazovi. Demontaža i sortiranje baterija je jedan od najtežih i najskupljih koraka u procesu reciklaže. Da bi se uhvatila u koštac sa ovim problemom, industrija je sve više fokusirana na to da osigura da se baterije dizajniraju za reciklažu. Automatsko rastavljanje EV baterija pomoću robota je suštinski korak poboljšanja efikasnosti reciklaže.


Gorivne ćelije EV (FCEV), alternativa BEV, funkcionišu kao baterija, ali se napajaju vodonikom. Prema Centru za inovacije Intesa Sanpaolo, očekuje se da će globalno tržište FCEV 2030. godine dostići 1,53 miliona jedinica sa Hyundai-Kia koja predvodi ovaj trend, a prati je Toyota. 


Prednost FCEV u odnosu na EV je u tome što vozačima nude bolje performanse u vožnji, veći domet i brže „dopunjavanje goriva“. Mana je što je vodonik izuzetno skup.


Očekuje se da će metode razdvajanja vode koje koriste obnovljive izvore, poput sunca i vetra, biti sve više komercijalizovane do 2030. godine, što bi trebalo da dovede do drastičnog smanjenja maloprodajne cene vodonika. Takođe raste interesovanje za elektrolizu – proces korišćenja električne energije (iz obnovljivih izvora) za cepanje vode na vodonik i kiseonik – što bi moglo postati još jedna jeftina opcija za snabdevanje vodonikom.


U smislu transporta vodonika, cevovodi nude najveću efikasnost, uprkos visokim početnim troškovima. Vlada Velike Britanije uložila je milijardu funti da pokrene potencijal vodonika, a postoje i planovi za prenamenu oko 25% sadašnjih gasovoda za prenos gasa kako bi se ispunio cilj od 5 gigavata kapaciteta proizvodnje vodonika sa niskim sadržajem ugljenika do 2030. godine. To bi moglo biti jednako količini gasa koji potroši više od 3 miliona domaćinstava u Velikoj Britaniji svake godine.


Vladine šeme takođe pomažu operaterima da razviju infrastrukturu za punjenje. EU ima ambiciozne planove da do 2030. godine poveća broj svojih stanica sa 161 na 4.200.


Povezanost


Pored promena u snabdevanju električnom energijom, i automobilska industrija se preobražava porastom broja povezanih vozila. Frost & Sullivan procenjuje da će do 2022. godine 75% automobila širom sveta biti visoko povezano preko ugrađenih sistema. U Evropi se očekuje da će ta cifra biti 70%.
Proizvođači originalne opreme (OEM) i dobavljači prvog reda, koji isporučuju delove ili sisteme direktno OEM proizvođačima, povećavaju svoju ponudu u oprobanim domenima kao što su navigacija i audio oprema.


Najsavremenije inovacije se takođe odigravaju u novim domenima, kao što je sistem praćenja vozača i tržišta u vozilu, koje će sadržati transakcione poslovne modele i dodatnu prodaju usluga specifičnih za dato vozilo. Zaista, očekuje se da će plaćanje u vozilu biti sledeći domet.


Dugoročno gledano, monetizacija podataka generisanih iz povezanih automobila će otvoriti ogromne mogućnosti. Sa više od 55% potrošača koji su spremni da dele podatke, ovo predstavlja priliku na globalnom nivou od predviđenih 50 milijardi dolara do 2025. godine.


Fokus se premešta sa prodaje podataka na njihovo korišćenje da bi se stvorila vrednost i isporučila usluga u nizu aplikacija, od osiguranja naplate do informacija o uslovima na putu i mestima za punjenje električnih vozila.


Da bi se osigurala bezbednost podataka, novi standardi pokreću uspostavljanje operativnih centara za bezbednost vozila, koji štite povezana vozila od sajber napada.


Autonomno


Svi automobili će ponuditi barem neke autonomne karakteristike do 2029. godine, ali ukupni pomak ka automobilu bez vozača traje duže nego što je industrija očekivala. OEM proizvođači su u procesu usvajanja „L2+“ tehnologija, kako bi premostili jaz između L3 i L4 rešenja, koja nude više nivoe autonomije.
Zbog sporog prelaska na autonomiju, proizvođači automobila premeštaju fokus na kratkoročne pogodnosti kao što su nova rešenja sa automatskim brzim prilagođavanjem („plug-and-play“).


OEM proizvođači se takođe fokusiraju na nove domene usluga kao što su autonomni šatlovi i kompanije za deljenje automobila, koje nude više pogodnosti uz smanjenje troškova, zastoja i emisije ugljenika. Neki od glavnih igrača počeli su da se oprobavaju u vožnji kamiona bez vozača, otkrivajući prototipove sa sve sofisticiranijim nivoima autonomije.


U poljoprivrednom sektoru, inovacije često brišu granice između vozila i robotike. Naio Technologies, iz Francuske, razvila je autonomnog robota za uklanjanje korova, dok je Monarch u SAD nedavno lansirao autonomni i 100% električni traktor.


Sa ovim obnovljenim fokusom na održivost, proizvođači automobila su dali prioritet razvoju preobražajnih, digitalno vođenih poslovnih modela i usluga sa dodatnom vrednošću koje će stvoriti otporniju budućnost za industriju.


Ovaj članak se zasniva na izveštaju o industrijskim trendovima u oblasti automobilske industrije, transporta i logistike Centra za inovacije Intesa Sanpaolo. Svi podaci su uzeti iz izveštaja osim u slučaju da je drugačije naznačeno.


Preuzmite ovde sažetak izveštaja i pogledajte video:
 

Podelite ovu priču

Više o temi

Cirkularna ekonomija nas može spasiti od pandemijske ekonomske krize
Projektovanje pametnih gradova
Preobražaj modne industrije pomoću cirkularne ekonomije

Banca Intesa koristi „kolačiće“ kako bi vam obezbedila što kvalitetnije korisničko iskustvo prilikom pretraživanja sajta, kao i prikazivanja personalizovanog sadražaja.
Za više informacija kliknite na Postavka kolačića. (POLITIKA PRIVATNOSTI)