• Nema predloga

Opširno: Prehrambena industrija se okreće održi

UNAPREĐENJE POSLOVANJA

Opširno: Prehrambena industrija se okreće održivosti

Novi izveštaj Centra za inovacije Intesa Sanpaolo ispituje trendove u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, sa fokusom na pitanja održivosti i bezbednosti i sigurnosti „od farme do viljuške". U širem smislu, vodi nas kroz to kako poljoprivredna i prehrambena industrija reaguju na povećanu pažnju usmerenu na način upravljanja pakovanjem i otpadom, koji su međusobno povezani. Centar za inovacije Intesa Sanpaolo, kao kompanija Intesa Sanpaolo grupe, istražuje svet najsavremenijih inovacija, ulaže u primenjene istraživačke projekte i početničke kompanije sa visokim potencijalom i radi na ubrzanom usvajanju cirkularne ekonomije.

01/04/2022

Globalno tržište prehrambenih proizvoda u ambalaži je procenjeno na otprilike 3,6 biliona dolara 2021. godine, ali je kovid-19 snažno pogodio industriju, prisiljavajući sve u lancu snabdevanja da razmišljaju o rešenjima.


Potrošači sve više traže zdravije, održivije proizvode, dok nove norme, kao što je strategija "Od farme do viljuške" Evropske komisije, pozivaju industriju da prigrli cirkularnu ekonomiju i ponovo osmisli svoje prehrambene sisteme.


Ali, osim što ublažavaju klimatske promene, ovi trendovi pružaju i mnogo prilika za prehrambenu industriju.
Intesa Sanpaolo je 2018. godine pokrenula Laboratoriju cirkularne ekonomije, osmišljenu da pomogne preduzetnicima da preobraze stari industrijski model u cirkularniji model i pristupe tržištu koje je vredno 1 bilion dolara na globalnom nivou. Prema izveštaju Centra za inovacije Intesa Sanpaolo, nove tehnologije i inovacije brzo nastaju, posebno u tri ključna polja: ambalaža, otpad i bezbednost i sigurnost.


Ambalaža
Vrednost industrije prehrambene ambalaže 2019. godine iznosila je 115,9 milijardi dolara, a razvija se na 1,2%. Rigidna plastika je ostala najveći segment, sa 41% tržišnog udela.
Ali sada raste potražnja za održivom ambalažom, i 74% potrošača kaže da je spremno da plati više za manje plastike.


Plastična ambalaža za jednokratnu upotrebu završava na deponiji ili u našim okeanima. Povrh toga, njena proizvodnja je odgovorna za 1,5% emisije gasova staklene bašte na globalnom nivou, što je skoro dvostruko više od emisije vazduhoplovnog sektora.
Ovi problemi koji se odnose na životnu sredinu, zajedno sa zahtevima potrošača, pokrenuli su potragu za alternativama. 


Jedna od opcija je bioplastika, koja se ne dobija iz nafte, već derivacijom iz biljaka i ostalog biološkog materijala, kojom se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Iako većina bioplastike koja se trenutno koristi nije biorazgradiva, to se sada menja, tako da ovo polje privlači redom pažnju od početničkih kompanija do velikih hemijskih kompanija. 


Intesa Sanpaolo finansira nekoliko poslova čiji je rad usmeren ka cirkularnoj ekonomiji, kao što je kompanija IUV, koja je kreirala jestivu i biorazgradivu ambalažu u cilju zamene plastične ambalaže i smanjenja prehrambenog otpada.


Ambalaža od livenih vlakana i pulpe je biorazgradiva, može se kompostirati i reciklirati, što je čini dobrom ekološkom zamenom za plastiku. Međutim, pošto se za nju koriste prirodni resursi, kao što su biljna vlakna i pulpa od drveta, može doći do poremećaja u šumarstvu i poljoprivrednim kulturama.
Da bi se povećala proizvodnja, potrebna je veća saradnja između poljoprivrede, proizvodnje i krajnjih korisnika kako bi se osigurala dugoročna održivost prirodnih resursa. 
Pored održivosti, digitalizacija je glavni činilac oblikovanja tržišta ambalaže. Poslednja inovacija je „pametna" etiketa, koja kupcima daje širok spektar informacija o proizvodu putem telefona. Nastala je kao neposredna reakcija na probleme po pitanju sigurnosti hrane usred drastičnog povećanja onlajn kupovine. Prehrambeni sektor predvodi trend, proizvodeći pametne etikete sa potencijalom da izgrade vernost i optimizuju zalihe.


Otpad
Prehrambeni otpad je jedan od najvećih problema sa kojim se čovečanstvo suočava. Prema UN Programu za životnu sredinu, godišnje se baci oko jedna trećina hrane koju proizvedemo, što iznosi oko 1,3 milijarde tona.


Upravljanje otpadom nije samo dobro za životnu sredinu, već i za kompanije: prema kompaniji Frost & Sullivan, 2020. godine, prihod od organskog recikliranja čvrstog komunalnog otpada iznosio je 58,7 milijardi dolara.


Pametne etikete osetljive na temperaturu su jedan od metoda za smanjenje prehrambenog otpada. Tehnološka kompanija Is It Fresh koristi finansiranje kompanije Intesa Sanpaolo da razvije štampane „etikete za svežinu" sa senzorima koji mere svežinu kvarljive hrane i omogućuju kupcu da prati proizvod još od farme.


Međutim, neželjena hrana se može dobro upotrebiti. Mnoge kompanije pristupaju cirkularnoj ekonomiji da bi smanjile prehrambeni i farmski otpad. Američka firma Full Cycle Bioplastics preobražava prehrambeni otpad u bioplastiku koristeći prirodne bakterije, dok Livestock Water Recycling u Kanadi koristi tehnologiju, vodeću na tržištu, kojom se iz stajnjaka ekstrahuje čista voda i hranjive supstance pogodne za đubrivo.
Nema samo prehrambeni otpad globalni uticaj: otpad bačen na deponije ili u okeane najviše doprinosi emisiji gasa staklene bašte, kao i zagađenju tla i vode.
Svake godine, 2,12 milijardi tona otpada se stvori na globalnom nivou. Prema očekivanjima, ovaj broj će da se poveća za 70% do 2050 ako se ne promenimo. Prelazak na cirkularnu ekonomiju može da pomogne da se smanji uticaj proizvodnje i potrošnje na životnu sredinu uzimanjem u obzir ponovnog osmišljavanja dizajna proizvoda i materijala za reciklažu.


Upravo ovo je učinila prehrambena zadruga Fruttagel uz pomoć kompanije Intesa Sanpaolo, tako što je zamenila plastične slamčice papirnim. „Intesa Sanpaolo nam pomaže na tri načina", kaže njen izvršni direktor Stanislao Fabrino (Stanislao Fabbrino). „Prvo, stavlja na raspolaganje poveći iznos novca za finansiranje projekata cirkularne ekonomije. Drugo, pomaže odeljenju za društveno odgovorno poslovanje kompanije da prenese svoju priču. Treće, pravi priliku da se izgradi mreža kompanija duž čitavog lanca snabdevanja tako što podstiče razvoj projekata održivosti.


Bezbednost i sigurnost
Cirkularni prehrambeni sistemi pomažu da se nahrani više ljudi sa manje zemlje, što ide u prilog cilju da se do 2050. prehrambena proizvodnja poveća za 70%  i zadovolje potrebe 10 milijardi ljudi.
Veštačka inteligencija (AI) je jedan od načina da se poboljša učinkovitost i produktivnost i ima potencijal da pomogne bezbednosti i sigurnosti duž vrednosnog lanca.


Iako je prehrambena bezbednost i sigurnost zapala u drugi plan za potrošače tokom pandemije sa kovidom-19, ona ostaje prioritet. Istraživanje koje je sproveo Međunarodni savet za informacije o hrani (International Food Information Council) je otkrilo da je pandemija uticala na navike jedenja i spremanja hrane kod 85% potrošača.


Sada postoji rastući interes za hranu sa „čistom etiketom": istraživanje koje je sproveo Centar za inovacije Intesa Sanpaolo otkriva da je zahtev potrošača za etički prikladnom hranom bio jedan od vodećih trendova u prehrambenoj industriji 2021. godine.


Koncept „čiste" etikete oblikuje još jedan megatrend u industriji: proteinske alternative. Evropa je centralno tržište biljnih proteina za koje se veruje da će na svetskom nivou dostići 15,6 milijardi dolara do 2026. godine.


Njihovo usvajanje na širem nivou je preprečeno problemom potrošača da neke proteinske alternative ne oponašaju meso i da se za njih često koriste nepoznati ili genetski modifikovani sastojci.
Međutim, prave se neki koraci za prevazilaženje ovih izazova i kompanije kao što je Haj fud (HI-FOOD) u Italiji koriste širok spektar različitih izvora. Ukrštanje hrane sa čistom etiketom i alternativnih proteina stvara rastući broj prilika za prehrambenu industriju.


Sledeći problem potrošača su bakterije. Prema kompaniji Frost & Sullivan, fokus bezbednosne inovacije je korišćenje DNK ispitivanja radi detekcije patogena i toksina, kao i provera svežine.


Pored hemijskih metoda, velikom brzinom se povećava i zastupljenost novih „fizičkih" tehnika inspekcije hrane, koje nude neinvazivne alternative. Jedan primer, koji je razvila početnička kompanija Xnext finansiranjem iz Intesa Sanpaolo, je nova generacija sistema rendgenske inspekcije. Ova tehnologija analizira sastav proizvoda na proizvodnoj liniji i utvrđuje kompatibilnost sa zahtevima kontrole kvaliteta.
Ostale tehnologije u nastajanju obuhvataju ultrasonično snimanje, hiperspektralno snimanje, minijaturne spektometre i biotačkaste laserske tehnike, optičku metodu analiziranja kvaliteta hrane.


Intesa Sanpaolo će nastaviti da podržava i finansira projekte koji prednjače u održivosti. Masimiano Telini (Massimiano Tellini), globalni načelnik cirkularne ekonomije kaže da se prelazak na održivost oslanja na „njušenje" novih prilika. „Pri prelasku na održivi pristup, od banaka se očekuje da se ponašaju kao psi čuvari. Ovde pokušavamo da napravimo psa tartufara preobražavajući ekonomske sisteme u kojima živimo."
Ovaj članak se zasniva na izveštaju o trendovima u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji Centra za inovacije Intesa Sanpaolo. Svi podaci su uzeti iz izveštaja osim u slučaju da je drugačije naznačeno.


Preuzmite ovde sažetak izveštaja i pogledajte video:

Podelite ovu priču

Više o temi

Cirkularna ekonomija nas može spasiti od pandemijske ekonomske krize
Projektovanje pametnih gradova
Preobražaj modne industrije pomoću cirkularne ekonomije

Banca Intesa koristi „kolačiće“ kako bi vam obezbedila što kvalitetnije korisničko iskustvo prilikom pretraživanja sajta, kao i prikazivanja personalizovanog sadražaja.
Za više informacija kliknite na Postavka kolačića. (POLITIKA PRIVATNOSTI)