Kada se jednom odlučimo za ulaganje u štednju, finansijski instrumenti nam mogu pružiti dodatne izvore prihoda. Dostupan je širok spektar finansijskih proizvoda i štediše mogu da biraju gde će uložiti svoj novac nakon procene nivoa očekivanog prinosa, imajući u vidu da što je veći prinos na ulaganje, odnosno pretpostavljena dobit, veći je rizik ili gubitak štednje.

Finansijski investicioni proizvodi

Proizvodi koji se odnose na ulaganje štednje su zapravo kreditni instrumenti, odnosno dokumenti koji potvrđuju da ste zajmodavac, u ovom slučaju uplaćeni iznos. Postoje različite vrste investicionih proizvoda, sa većim ili manjim rizikom. Evo najvažnijih stvari. Danas je finansijsko tržište veoma raznovrsno, a dodatne mogućnosti ulaganja možete pronaći na veb stranici vaše banke.

Akcije: jedinstveni, identični i homogeni pojedinačni delovi na koje je podeljen kapital preduzeća SpA, odnosno akcionarskih društava koja kotiraju na berzi. Kada kupite akciju, dobijate status akcionara. Akcije su podeljene u nekoliko kategorija: obične, prioritetne i trezorske akcije. Njima se trguje na berzi.

Obveznice: predstavljaju deo duga koji preduzeće/preduzeće ili javno telo aktivira da bi se finansiralo. Imaocu, koji ima status poverioca, služe kao garancija otplate plus kamate utvrđene ugovorom.

Deonice i obveznice: u čemu je razlika?

Državne obveznice

To su obaveze koje Ministarstvo finansija određene zemlje povremeno izdaje u ime države za finansiranje javnog duga ili sopstvenog deficita.

Zajednički fondovi: finansijski instrumenti kojima upravljaju kompanije specijalizovane za diversifikaciju uložene štednje. Oni podižu kapital velikih i malih štediša i ujedinjuju ga u jedinstvenu imovinu. One su podeljene na pojedinačne delove, odnosno kvote, koje garantuju jednaka prava. Ova vrsta ulaganja je generalno sigurnija, garantovana određenom diverzifikacijom sastava hartija od vrednosti jer imovinom upravljaju stručnjaci.

Dodatne Informacije

Derivatni ugovori Ovo se zove jer je kategorija proizvoda koja je „izvedena“ iz druge kategorije. Njihova vrednost zavisi od rezultata druge finansijske ili realne imovine, odnosno osnovnih varijabli predstavljenih akcijama, kamatnim stopama, kursevima, sirovinama kao što su nafta, kakao, kafa, zlato... Povezuju se sa visokim rizikom.

Berza 

Berza je mesto gde se trguje akcijama, u širem smislu to je finansijsko tržište na kome se trguje hartijama od vrednosti, valutama...

Dodatne Informacije

Indeks akcija. Berzanski indeks izražava kretanje korpe hartija od vrednosti najvećih kompanija i kompanija koje kotiraju na berzi u određenoj zemlji.

Nadzorni i kontrolni organi. Finansijsko tržište nadgledaju nadzorni organi. Na evropskom nivou, ESMA (European Securities and Capital Markets Authority) postoji od 2011. godine. U pojedinim zemljama kontrola je poverena ministarstvima privrede i finansija, centralnim bankama koje su zadužene za smanjenje rizika i stabilnost aktive i drugim organima zaduženim za to.

Pomoć štedišama u odabiru odgovarajućeg proizvoda

Odnos između banke i štediša mora biti zasnovan na poverenju. Svaka banka svojim klijentima nudi usluge stručnog finansijskog savetnika koji ima zadatak da vodi klijenta kroz „džunglu“ finansijskih proizvoda, objasni njihove karakteristike i rizike i predloži onaj koji najbolje odgovara potrebama investitora i zajedno sa klijentom. odrediti najbolje strategije. Štediše treba da budu u mogućnosti da se oslone na svog finansijskog savetnika i da daju prioritet diverzifikovanim investicijama kako bi se zaštitili od rizika što je više moguće.

Banke takođe nude zgodne aplikacije za pametne telefone koje omogućavaju štedišama da prate svoje investicije, kotacije i kupuju i prodaju hartije od vrednosti bilo gde u realnom vremenu. Sigurnost i privatnost su obezbeđeni pristupnim sistemima, kodovima ili digitalnim otiskom prsta.

Dodatne Informacije

Čuvenu finansijsku krizu iz 1929. godine prouzrokovao je nagli rast cena na američkoj berzi. Nakon kraha hartija od vrednosti, akcionari su požurili u banke da povuku svoj novac. To je bila prva kriza u jednoj zemlji koja je imala značajne globalne posledice, pokazujući međuzavisnost više zemalja.

O državnim hartijama od vrednosti

Kako proceniti pouzdanost hartija od vrednosti koje izdaju država, javni organi ili preduzeća? Pouzdanost se procenjuje pomoću ocena. Ocenu određuju posebne agencije (npr. Standard & Poor's) koje objavljuju svoj rejting slovima.

Što je rejting niži, veći je rizik za štediše, a samim tim i pouzdanost hartija od vrednosti koje emituje određena država, merena opsegom, svojevrsnim „termometrom“ koji poredi rezultate državnih obveznica jedne zemlje sa državnim obveznicama druge zemlje. Nemačke državne obveznice. Ako se raspon povećava, to znači da je tržište nepoverljivo i da zahteva veće kamate.