Centar za inovacije Intesa Sanpaolo, kao kompanija Intesa Sanpaolo grupe, istražuje svet najsavremenijih inovacija, ulaže u primenjene istraživačke projekte i početničke kompanije sa visokim potencijalom i radi na ubrzanom usvajanju cirkularne ekonomije.

Poljoprivreda se suočava sa velikim promenama i izazovima. S obzirom da će globalna populacija dostići 10 milijardi do 2050. godine, proizvodnja hrane treba da se poveća za 70%. Takođe mora da postane zelenija: poljoprivredni sektor trenutno generiše 10% ukupnih emisija gasova staklene bašte u Evropskoj uniji (EU).
Inicijative kao što je Strategija EU „od farme do viljuške“, najavljena 2020. godine, imaju za cilj da osiguraju da se hrana proizvodi na održiviji način. Pored toga, Evropski parlament želi da smanji upotrebu pesticida kako bi zaštitio biodiverzitet i povećao korišćenje zemljišta za organsku poljoprivredu do 2030. godine.
Osim što hrani svet, poljoprivredna industrija EU hrani ekonomiju. Stvorila je bruto dodatu vrednost koja je 2020. godine bila procenjena na 178,4 milijarde evra, kada je doprinela ukupnom BDP-u EU sa 1,3%.
Prihvatanjem novih tehnologija i poljoprivrednih metoda, uzgajivači mogu povećati produktivnost uz istovremeno smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Alternative pesticidima

Jedan od najvećih i najstarijih izazova u poljoprivredi je kontrola štetočina. I dalje se pretežno koriste hemijski pesticidi: 2018. godine, 89,6% od ukupnog prihoda od 12,3 milijarde dolara na evropskom tržištu dolazi od konvencionalnih pesticida, dok je samo 11,4% bilo od prirodnih alternativa. Međutim, strategija „Od farme do viljuške“ ima za cilj da prepolovi upotrebu pesticida do 2030. godine, a biopesticidi su sve zastupljeniji.

Zelena tranzicija je možda najistaknutija kod bioherbicida, koji se prave od biljaka ili mikroba. Za 2023. godinu, očekuje se rast prodaje za 19,9% i dostizanje 1,5 milijardi dolara sa 10,3% udela na tržištu (u odnosu na 589 miliona dolara i 4,8% u 2018. godini). Predviđa se da će prihodi od biofungicida dostići 474 miliona dolara do 2023. godine, sa udelom od 3,3% ukupnog tržišta pesticida, dok se očekuje da će bioinsekticidi ostvariti prihod od 681 miliona dolara, sa udelom od 4,8% na tržištu.

Domen zelene poljoprivrede seže dalje od biopesticida i obuhvata biostimulante i biođubriva, koji su dizajnirani da pomognu u rastu useva. Evropski savet za industriju biostimulanata pomogao je u pojednostavljivanju brojnih propisa u vezi sa biođubrivima, i nadamo se da će sada nastati strukturirano tržište.

Intesa Sanpaolo je finansirala niz novih početničkih kompanija kao što je francuska kompanija Toopi Organics, koja je izmislila proces mikrobiološko preobražaja ljudskog urina za proizvodnju nehemijskih đubriva. Uz rastuće interesovanje i ulaganja, Frost & Sullivan očekuje svetlu budućnost za ovaj sektor, koji je 2019. godine bio procenjen na milijardu dolara i očekuje se da će porasti za 12,6% do 2025. godine.

Tehnološki napredak

Napredak u poljoprivrednoj tehnologiji će pomoći da prehrambeni sistemi postanu transparentni, sigurni, učinkoviti i održivi duž celog lanca vrednosti. Ovo će smanjiti otpad, povećati produktivnost, povratiti poverenje kupaca i povećati profitne marže.

Fraza koja se trenutno najviše spominje u poljoprivredi je „precizna poljoprivreda“. Ona koristi niz visokotehnoloških alata za analizu, kao što su dronovi, sateliti i terenski senzori za prikupljanje podataka koji pomažu u donošenju odluka o tome kako da se optimizuje kvalitet zemljišta i produktivnost.

Druga ključna tehnologija u preciznoj poljoprivredi obuhvata internet stvari i veštačku inteligenciju, koji omogućavaju alatima za analizu da obrađuju podatke koristeći mašinsko učenje i pošalju ih u pametne sisteme, koji zatim mogu primeniti pravu količinu đubriva i vode.

Automatizovani traktori takođe igraju važnu ulogu, poboljšavajući radnu efikasnost, povećavajući produktivnost i smanjujući troškove.

Poljoprivredna robotika je ključna oblast za rast. Prema kompaniji Statista, očekuje se da će ukupna vrednost njenog globalnog tržišta porasti sa 7,4 milijarde dolara u 2020. na 20,6 milijardi dolara u 2025. godini, kada se predviđa da će biti isporučeno više od 560.000 jedinica. Robotski sistemi se već́ uveliko koriste u mlečnoj industriji, ali predviđa se da će plevljenje, žetva i branje sustići ovo korišćenje u narednih pet godina.

Stvaranje održive poljoprivrede

Jedan od ključnih izazova u poljoprivredi je obezbeđivanje dovoljne količine raznovrsne, bezbedne i zdrave hrane za rastuću populaciju, uz minimiziranje uticaja na životnu sredinu.
EU je jedini veliki poljoprivredni sektor u svetu koji je smanjio svoje emisije gasova staklene bašte, ali one i dalje čine 10,5% ukupne emisije. Strategija „Od farme do viljuške“ deo je Evropskog zelenog dogovora, pokrenutog kao odgovor na pandemiju kovid-19 sa ciljem da EU učini klimatsko neutralnom do 2050. godine.

Pored prepolovljene upotrebe pesticida, ključni ciljevi strategije za 2030. godinu su: smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20%; smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava za uzgoj životinja i akvakulture za 50%; korišćenje 25% poljoprivrednog zemljišta za organsku poljoprivredu.

Precizna poljoprivreda može pomoći u postizanju ovih ciljeva omogućavajući učinkovitije korišćenje kritičnih resursa kao što su zemljište, voda, đubrivo, pesticidi i gorivo. Takođe može pomoći u smanjenju otpada, koji je veliki problem u poljoprivredi: u EU, 20% hrane se baca.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju predstavlja koja će generisati više od bilion dolara za globalnu ekonomiju priliku da se reši ovaj problem. Prihvatanjem cirkularne ekonomije, poljoprivredni otpad se može pretvoriti u bioproizvode kao što su đubriva, energija i materijali. Na primer, kompanija Livestock Water Recycling u Kanadi obrađuje stajnjak sa farmi kako bi ekstrahovala vodu i formirao suve čvrste materije koje se mogu koristiti kao biođubrivo.

Ne samo da se cirkularna ekonomija bavi pitanjima životne sredine u poljoprivredi već i pomaže u pokretanju inovacija, stvaranju novih poslovnih praksi i stvaranju novih radnih mesta koja koriste poljoprivredni otpad, nusproizvode i usputne proizvode. Međutim, ovaj ekonomski model biće moguć́ samo ako se koriste najnovija tehnološka dostignuća.

Poljoprivreda je jedna od najstarijih industrija na svetu zbog čega ponekad zaostaje u smislu tehnološkog napretka. Da bi osigurali njen uspeh i održivost, poljoprivrednici sada moraju da prihvate digitalnu transformaciju.

Ovaj članak se zasniva na izveštaju o trendovima u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji Centra za inovacije Intesa Sanpaolo. Svi podaci su uzeti iz izveštaja osim u slučaju da je drugačije naznačeno.

Preuzmite ovde sažetak izveštaja i pogledajte video: