Promene u energetskom sektoru, čiji ćemo svedoci biti u bliskoj budućnosti, će se odlikovati sa tri D: dekarbonizacijom, decentralizacijom i digitalizacijom.

Kako svet teži dostizanju nultih ciljeva do 2050. godine[1] čime se javlja potreba za održivom alternativom za fosilna goriva, javiće se nove tehnologije i sistemi. To će voditi našu planetu ka čistijoj budućnosti, istovremeno stvarajući otporniju energetsku ekonomiju koja se odlikuje manjom volatilnošću.

Dekarbonizacija: vodonik i obnovljivi izvori

Dekarbonizacija ostaje najviši prioritet za industriju, a vodonik se pojavio kao gorivo spasa za ovu promenu. Očekuje se da će proizvodnja vodonika dostići 168 miliona tona do 2030. godine, što će dovesti do stvaranja globalne industrije čiji će prihodi iznositi 400 milijardi dolara.

Glavni problemi koji inovatore u sektoru vodonika stavljaju pred izazove su čista proizvodnja, optimalno skladištenje i bezbedan transport. Na srednji rok, plavi vodonik – koji se dobija iz fosilnih goriva ali tehnologijom hvatanja ugljenika (carbon capture) – će igrati glavnu ulogu za prelazak na čistu proizvodnju. Ali budući cilj je potpuna upotreba zelenog vodonika, koji se dobija elektrolizom vode, postupkom kojim se stvaraju male količine ugljenika.

Rešenja za skladištenje i transport obuhvataju likvifikaciju (pretvaranje u tečnost) i gorivne ćelije. Gorivne ćelije će naročito igrati važnu ulogu u razvoju električnih vozila. Frost i Saliven predviđaju da će tržište gorivnih ćelija za električna vozila u Evropi rasti stopom od 78% između 2019. i 2030. godine, dostižući više od 300.000 vozila sa pogonom na gorivne ćelije.

Decentralizacija: internet energije

Internet energije (IoE) je decentralizovani sistem koji je osmišljen za prikupljanje i iskorišćenje obnovljive energije i očekuje se da će se u potpunosti razviti u narednih 20 godina. Tri komponente su obuhvaćene u IoE: pametna mreža, nova tehnologija skladištenja energije i distribuirana proizvodnja energije.

Nadogradnja na pametnu mrežu energetskim kompanijama i krajnjim korisnicima širom sveta, omogućuje više kontrole nad upotrebom i troškovima. EU odluka da 80% potrošača u državama članicama do 2020. godine ima pametna brojila, pokazuje uticaj zakonodavstva na pokretanje promena; mnoge države članice su do sada ispunile, pa čak i premašile ovaj cilj.

Japan, Kina i Koreja su nova tržišta pametnih mreža, kao i Indija, čija je vlada definisala cilj prelaska na 250 miliona pametnih brojila. Globalno, očekuje se da isporuke pametnih brojila dostignu 143,3 miliona, 2030. godine, sa 123,6 miliona u 2019. godini.

Distribuirani energetski resursi (DER) će dovesti do globalne pojave manjih, lokalizovanih postrojenja za proizvodnju obnovljive energije, u narednih 10-20 godina. Solarni paneli, vetroturbine i hidrogeneratori, koji se prodaju uslužno, će se koristiti kao prodavnice obnovljive energije. Budući DER modeli će takođe omogućiti onima koji proizvode električnu struju da je prodaju mreži ili drugim organizacijama.

Kao mehanizam za novo lokalizovano (peer-to-peer) tržište energije se predlaže blokčejn tehnologija, mada će o tome tek biti reči.

Od svih distribuiranih energetskih tehnologija, fotovoltaični paneli imaju najveći udeo u DER, sa prognozom da će se njihov energetski kapacitet učetvorostručiti na globalnom nivou u narednih 10 godina, kako ovu tehnologiju bude usvajalo sve više pravnih lica i građana. Paneli treće generacije će koristiti perovskajt, koji omogućuje smanjenje troškova od 70% u odnosu na ćelije na bazi silicijuma.

U međuvremenu, virtuelne elektrane (VPP) će grupisati upotrebu energije, a očekuje se da će VPP tržište (uključujući softver i hardver) porasti sa 75 miliona na 470 miliona dolara do 2030. godine.

Skladištenje energije je treća ključna komponenta interneta energije. Pored skladištenja u baterijama – koje je, kao u slučaju vodonika, u sinergiji sa rastom električne mobilnosti – druga rešenja obuhvataju superkondenzatore, koji skladište energiju u formi statičkog elektriciteta i prenos energije do toplotnih skladišta, kao što su led i vrela voda.

Digitalizacija: dronovi i veštačka fotosinteza

Energetska industrija će nastaviti da se transformiše pod uticajem treće sile: digitalizacije. Trendovi digitalizacije obuhvataju uticaj autonomnih dronova i pojavu veštačke fotosinteze.

Energetski sektor će u velikoj meri koristiti pogodnosti, sposobnosti i obaveštajne mogućnosti, koje pružaju dronovi. Iako je trenutno iskorišćenost tehnologije dronova u energetskoj industriji manja od 10 procenata, očekuje se da će globalno tržište dronova porasti desetostruko između 2019. i 2030. godine, zahvaljujući boljim analitičkim sposobnostima i većoj autonomiji rada. Osnovna primena dronova u energetskoj industriji je nadzor/provera objekata i kapaciteta kako bi se sprečila oštećenja koja bi bila skupa i koja bi poremetila rad energetskih kompanija.

Veštačka fotosinteza (AP) omogućuje ubrzanje ovog uobičajenog prirodnog procesa, kako bi se obnovljiva energija efikasno proizvodila iz svetlosti. AP pretvara svetlosnu energiju u vodi u jedinjenja visoke energetske vrednosti, koja se mogu skladištiti, pomoću tehnika separacije pod električnim nabojem, koje su osmišljene tako da budu 10 puta efikasnije od prirodne fotosinteze. Vodonik, metanol i amonijak su nusproizvodi AP i mogu se koristiti kao ulazna sirovina u nizu industrijskih procesa, čime doprinose dostizanju nultih ciljeva.

Budućnost energije je potpuna promena paradigme, koja pruža šanse za investiranje u novu energetsku infrastrukturu, kao i u nove tehnologije koje su njen deo.

Digitalizacija: dronovi i veštačka fotosinteza

Energetska industrija će nastaviti da se transformiše pod uticajem treće sile: digitalizacije. Trendovi digitalizacije obuhvataju uticaj autonomnih dronova i pojavu veštačke fotosinteze.

Energetski sektor će u velikoj meri koristiti pogodnosti, sposobnosti i obaveštajne mogućnosti, koje pružaju dronovi. Iako je trenutno iskorišćenost tehnologije dronova u energetskoj industriji manja od 10 procenata, očekuje se da će globalno tržište dronova porasti desetostruko između 2019. i 2030. godine, zahvaljujući boljim analitičkim sposobnostima i većoj autonomiji rada. Osnovna primena dronova u energetskoj industriji je nadzor/provera objekata i kapaciteta kako bi se sprečila oštećenja koja bi bila skupa i koja bi poremetila rad energetskih kompanija.

Veštačka fotosinteza (AP) omogućuje ubrzanje ovog uobičajenog prirodnog procesa, kako bi se obnovljiva energija efikasno proizvodila iz svetlosti. AP pretvara svetlosnu energiju u vodi u jedinjenja visoke energetske vrednosti, koja se mogu skladištiti, pomoću tehnika separacije pod električnim nabojem, koje su osmišljene tako da budu 10 puta efikasnije od prirodne fotosinteze. Vodonik, metanol i amonijak su nusproizvodi AP i mogu se koristiti kao ulazna sirovina u nizu industrijskih procesa, čime doprinose dostizanju nultih ciljeva.

Budućnost energije je potpuna promena paradigme, koja pruža šanse za investiranje u novu energetsku infrastrukturu, kao i u nove tehnologije koje su njen deo.